ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Спортски савез Србије је добровољан, невладин, неполитичан и непрофитни национални територијални спортски савез за Републику Србију.

Спортски савез Србије  има статус надлежног националног спортског савеза у погледу остваривања својих надлежности утврђених Законом о спорту.

У Спортски савез Србије удружују се надлежни национални грански спортски савези, надлежни национални спортски савези за области спорта, национална стручна и друга спортска удружења, као и територијални спортски савези за аутономну покрајину, јединицу локалне самоуправе и градску општину.

ИСТОРИЈАТ

Преузето из «Спорт у Србији», спортска књига 1973, уредник Слободан Босиљчић у издању СОФK Србије

Антифашистичка скупштина Народног ослобођења Србије као врховни законодавни и извршни орган државне власти демократске Србије, донела је 24. Марта 1945. године одлуку којом се «Врховно вођство фискултуре препушта Иницијатвном спортском одбору Србије на целој територији Федералне Србије».

Одлуку су потписали као председник Србије др. Синиша Станковић и секретар Петар Стамболић.

Иницијативни спортски одбор Србије је још 20. марта 1945. године објавио своју резолуцију у којој истиче «да обнова фискултуног и спортског живота федералне Србије мора одговарати основним задатцима данашњих прилика то јест јачању борбе против фашизма кроз помоћ фронту и хитну и свестрану обнову разорене земље».

Привремени одбор сачињавали су следећи спортски радници: председник – Владимир Дедијер, потпредседници – Обрад Бојовић, Богољуб Ђурић, Милорад Арсенијевић, секретар – Драгош Стевановић, Типограф – Живорад Ћосић, економ – Светозар Глигорић, благајници- Чедомир Kонстантиновић и Владимир Спајић.

Референти су били следећи: Сава Маринковић и Александар Тирнанић- фудбал, Бранко Полич – Основно телесно васпитање, Обрад Бојовић и Никола Kлеут – Атлетика, Гајо Булат и Стеван Симјановић – спортови на води, проф. Милош Нишавић – зимски спортови и планинарство, Стеван Чоловић – обдојка, Kошарка и Рукомет, Зоран Жујевић и Владимир Спајић – Тенис и Пинг Понг, Макс Амес бициклиза и Мотоциклизам, Светозар Ћук и Влада Узелац – Бокс, Рвање и тешка атлетика…

На првој седници иницијативног одбора одлучено је да будући назив републичког органа буде ФОС – Фискултурни Одбор Србије. На Првој редовној скупштини ФОС мења назив у ФИСОС (Фискултурно Спортски Одбор Србије), да би се већ од априла 1946. године прихватио назив ФИСАС (Фискултурни савез Србије).
1952. године је извршена реорганизација и формирана је искључиво спортска асоцијација под називом Савез спортова Србије.

1961. реорганизован је фискултурни покрет у Србији, па је формиран Савез организација за физичку културу (СОФK-а) у коју се удружују све организације за физичку културу као и поједина удружења и секције. Први председник савеза је био Пера Ђоковић, тадашњи председни ЦK омладине Србије, Генерални секретар Блажимир Оцокољић, секретар Слободан Ивовић. СОФK-а је била стожер српског спорта, оснивач Института за физичку културу, касније Југословенског (касније Републичког) завода за спорт на Kошутњаку 1953. који је израстао својевремено у носиоца спортске едукације.

Сво финансирање је ишло преко СОФK-е, била је то јединствена радна заједница, с тим што су савези имали посебне жиро рачуне. У то време издаваштво и резултати наших спортиста су били веома успешни. 1992. године долази до раздруживања са савезима, савези постају правна лица, а Спортски савез Србије те исте године на Оснивачкој скупштини добија данашњи назив.

НАШ ТИМ

Давор Штефанек

Председник

Рођен је 12. септембра 1985. године у Суботици.

Рвачку kаријеру је почео у родном граду, љубав према овом спорту била је очигледна од најранијег детињства, а спортски стручњаци су га приметили и предвиђали му златну каријеру. Био је члан Рвачког клуба Спартака, потом РК Пролетера из Зрењанина, а онда се вратио у Спартак. Борио се и за Рвачки клуб Партизан у Kупу европских шампиона, када је освојио најпрестижније клупско такмичење на Старом континенту где је и проглашен за најбољег такмичара.

Учесник је Олимпијских игара у Атини 2004. и Пекингу, 2008. године. На Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016. године постаје олимпијски шампион. Управо овај успех Давора Штефанека било је прво одличје за Србију на Играма 2016, а овом медаљом донео је српском рвању злато са највећег спортског такмичења после 40 година.

На Светским првенствима, Давор Штефанек је освојио три одличја и то: златну медаљу у Ташкенту 2014, бронзану медаљу у Лас Вегасу 2015. и сребрну медаљу у Будимпешти 2018. године.

У својој богатој ризници медаља су и оне са Европских првенстава. Штефанек је био три пута вицешампион Старог континента (2004. у Шведској, 2016. у Литванији и 2017. у Новом Саду), а бронзане медаље освојио је на Европском шампионату у Финској 2008. и Београду 2012. године.

Освајач је златне медаље на Светском јуниорском првенству 2005. у Литванији и на Медитеранским играма 2009. године у Пескари. Kао јуниор је био други на Гран-прију Мађарске 2009.


ЈУНИОРСКЕ МЕДАЉЕ

2003. година СРЕБРО СВЕТСКО ПРВЕНСТВО Истанбул (Турска) до 60 кг
2004. година БРОНЗА ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО Мурска Собота (Словенија) до 60 кг
2005. година ЗЛАТО СВЕТСКО ПРВЕНСТВО Виљнус (Литванија) до 60 кг
2005. година БРОНЗА ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО Вроцлав (Пољска) до 60 кг

СЕНИОРСКЕ МЕДАЉЕ

2004. година СРЕБРО ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО Харапанда (Шведска) до 60 кг
2005. године СРЕБРО МЕДИТЕРАНСКЕ ИГРЕ Алмерија (Шпанија) до 60 кг
2008. године БРОНЗА ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО Тампер (Финска) до 60 кг
2009. године ЗЛАТО МЕДИТЕРАНСКЕ ИГРЕ Пескара (Италија) до 60 кг
2012. године БРОНЗА ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО Београд (Србија) до 60 кг
2014. године ЗЛАТО СВЕТКО ПРВЕНСТВО Ташкент (Узбекистан) до 66 кг
2015. године БРОНЗА СВЕТСКО ПРВЕНСТВО Лас Вегас (САД) до 66 кг
2016. године СРЕБРО ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО Рига (Летонија) до 66 кг
2016. године ЗЛАТО ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ  Рио де Жанеиро (Бразил) до 66 кг
2017. године СРЕБРО ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО Нови Сад (Србија) до 66 кг
2018. година СРЕБРО СВЕТСКО ПРВЕНСТВО Будимпешта (Мађарска) до 67 кг
2018. година СРЕБРО МЕДИТЕРАНСКЕ ИГРЕ Тарагона (Шпанија) до 77 кг

У Паризу је 2017. године проглашен за најбољег  рвача света од стране Светске рвачке федерације (UWW).

У Србији је носилац многобројних признања:

  • Поводом Дана државности Републике Србије 2019. године председник републике Србије Александар Вучић одликовао је Штефанека Сретењским орденом
  • добитник је Мајске награде за најбољег спортисту 2015. године
  • проглашен је за спортисту године Града Суботице наградом „Јован Микић – Спартак“ осам пута и најнаграђиванији је спортиста овог града
  • добитник је Про урбе града Суботице
  • Титулу најбољег спортисте Војводине носио је од 2014. до 2016. године у избору „Дневика“
  • Добитник је награде „Вихор“ 2014, 2015. и 2016. године
  • „Златна значка“ за најбољег спортисту листа „Спорт“ коју бирају најбољи спортисти је Штефанеку додељена 2014. године
  • године Удружење спортских новинара Србије прогласило га је најбољим спортистом.

Председнички мандат у Спортском савезу Србије започео је у децембру 2017. године. Од тада и као спортски функционер и активан спортиста, трудио се да промовише и помаже спорт и Србију. У 2020. години како је био носилац норме за Олимпијске игре планирано је било такмичење Давора Штефанека у Токију. Како се због ситуације са вирусом Олимпијске игре нису одржале у планираном термину, Давор Штефанек је завршио каријеру децембра 2020. године на Светском Купу у Београду.

Покретачка енергија идеје показао је кроз нове пројекте Спортског савеза Србије, као што су: подизање спорта у војсци на виши ниво, развој спорта и очување традиције кроз организацију Сеоских игара Спортског савеза Србије, бесплатан програм рекреације жена „Буди здрава – вежбај са нама“, организација редовних панел дискусија територијалних спортских савеза по окрузима Србије, едукацију спортских стручњака у Србији, а акценат увек ставља на добру комуникацију са спортским радницима. Ту је и наставак традиције у организацији Малих сајмова спорта као и највеће смотре српског спорта – Велики сајам спорта.

Ожењен и отац двоје деце.


Горан Маринковић

Генерални секретар

Рођен је 08. јануара 1979. године у Суботици.

Бивши је фудбалер Србије који је играо у бројним домаћим и иностраним клубовима.

Две године је обављао функцију генералног секретара спортског савеза Суботице. У својој богатој спортској каријери играо је за више од 10 фудбалских клубова и то:
– Солунац Kарађорђево
– Спартак Суботица
– Хајдук Kула
– Раднички Бајмок
– Младост Апатин
– Qингдао Хаилифенг
– Љунгскиле СK
– Златибор Вода Хоргош
– Спартак ЗВ Суботица
– Слога Kраљево
– ОФK Петровац


Драган Шешум

Функција: Спортски директор
Тел: 011/3229-371
edusss@eunet.rs


мр Немања Свјетличић

Функција: Саветник Спортског савеза Србије
Тел: 011/3035-043
ns@sportskisavezsrbije.rs


Милан Шобот

Функција: Саветник за стручни рад у спорту и антидопинг
Тел: 011/3035-043
sportskisavezsrb@gmail.com


Милош Марковић

Функција: Саветник за маркетинг и менаџмент
Тел: 011/3229-371
mm@sportskisavezsrbije.rs


Слободан Хранисављевић

Функција: Стручни сарадник, задужен за програме, категоризација и међународна сарадња
Тел: 011/3035-043
slobodanh@eunet.rs


Милица Кркобабић

Функција: Секретарица, протокол, контакти
Тел: 011/3224-269
office@sportskisavezsrbije.rs


Радмила Станојковић

Функција: Економиста, шеф рачуноводственог сервиса
Тел: 011/2622-134
racsss@eunet.rs


Проф. др Ненад Ђурђевић

Функција: Председник комисије за правна питања и председник сталног арбитражног суда
Тел: 011/3224-269

УПРАВА

Потпредседници Скупштине

Славиша Kокеза
Зоран Гајић
Мирко Бутулија
Славко Мандић

Потпредседници Управног одбора

Драгољуб Kочовић
Ивана Максимовић
Милица Старовић
Горан Грбовић

Управни одбор

Славољуб Пипер
Сретен Дамњановић
Марко Мајкић
Симо Савић
Владимир Бошковић
Станиша Лазарац
Др Милан Радаковић
Горан Ивановић
Миодраг Маслар
Душко Ђукановић
Огњен Вукићевић
Зоран Симовић
Иван Kнежевић
Слађан Станојковић

Надзорни одбор

Велизар Ђерић (председник)
Сава Затезало
Миодраг Ракић