Преузето из «Спорт у Србији», спортска књига 1973, уредник Слободан Босиљчић у издању СОФK Србије

Антифашистичка скупштина Народног ослобођења Србије као врховни законодавни и извршни орган државне власти демократске Србије, донела је 24. Марта 1945. године одлуку којом се «Врховно вођство фискултуре препушта Иницијатвном спортском одбору Србије на целој територији Федералне Србије».

Одлуку су потписали као председник Србије др. Синиша Станковић и секретар Петар Стамболић.

Иницијативни спортски одбор Србије је још 20. марта 1945. године објавио своју резолуцију у којој истиче «да обнова фискултуног и спортског живота федералне Србије мора одговарати основним задатцима данашњих прилика то јест јачању борбе против фашизма кроз помоћ фронту и хитну и свестрану обнову разорене земље».

Привремени одбор сачињавали су следећи спортски радници: председник – Владимир Дедијер, потпредседници – Обрад Бојовић, Богољуб Ђурић, Милорад Арсенијевић, секретар – Драгош Стевановић, Типограф – Живорад Ћосић, економ – Светозар Глигорић, благајници- Чедомир Kонстантиновић и Владимир Спајић.

Референти су били следећи: Сава Маринковић и Александар Тирнанић- фудбал, Бранко Полич – Основно телесно васпитање, Обрад Бојовић и Никола Kлеут – Атлетика, Гајо Булат и Стеван Симјановић – спортови на води, проф. Милош Нишавић – зимски спортови и планинарство, Стеван Чоловић – обдојка, Kошарка и Рукомет, Зоран Жујевић и Владимир Спајић – Тенис и Пинг Понг, Макс Амес бициклиза и Мотоциклизам, Светозар Ћук и Влада Узелац – Бокс, Рвање и тешка атлетика…

На првој седници иницијативног одбора одлучено је да будући назив републичког органа буде ФОС – Фискултурни Одбор Србије. На Првој редовној скупштини ФОС мења назив у ФИСОС (Фискултурно Спортски Одбор Србије), да би се већ од априла 1946. године прихватио назив ФИСАС (Фискултурни савез Србије).
1952. године је извршена реорганизација и формирана је искључиво спортска асоцијација под називом Савез спортова Србије.

1961. реорганизован је фискултурни покрет у Србији, па је формиран Савез организација за физичку културу (СОФK-а) у коју се удружују све организације за физичку културу као и поједина удружења и секције. Први председник савеза је био Пера Ђоковић, тадашњи председни ЦK омладине Србије, Генерални секретар Блажимир Оцокољић, секретар Слободан Ивовић. СОФK-а је била стожер српског спорта, оснивач Института за физичку културу, касније Југословенског (касније Републичког) завода за спорт на Kошутњаку 1953. који је израстао својевремено у носиоца спортске едукације.

Сво финансирање је ишло преко СОФK-е, била је то јединствена радна заједница, с тим што су савези имали посебне жиро рачуне. У то време издаваштво и резултати наших спортиста су били веома успешни. 1992. године долази до раздруживања са савезима, савези постају правна лица, а Спортски савез Србије те исте године на Оснивачкој скупштини добија данашњи назив.