Мајска награда највише друштвено-спортско признање у Републици Србији у организације Спортског савеза Србије додељује се од 1961. године. Ове године у Дому Народне скупштине Републике Србије уз присуство министра спорта Зорана Гајића и минстра без портфеља задуженог за дијаспору Ђрђа Милићевића, државних секретара, председника Олимпијског комитета Србије Божидара Маљковића, директорке Антидопинг агенције Републике Србије Милице Вукашиновић Весић, великог броја чланова гранских и територијалних спортских савеза и лауреата. Председавајући је због здравствених проблема председника Спортског савеза Србије Давора Штефанека, председавао потпредседник Управног одбора Дамир Микец.
Микец је у свом обраћању истакао:
– Ова свечаност, у здању Народне скупштине, пред великим бројем уважених гостију, представника државе, спортиста, медија и јавног живота, сведочи о томе колико спорт има важно место у нашем друштву. Kолико нас уједињује и повезује. Kолико нас дефинише. Мајску награду није могуће добити два пута. И управо зато је толико посебна и вредна за сваког спртисту, спортског радника и све оне који воле и подржавају спорт у Србији. Јер је вечна, баш као и траг који наши лауреати остављају иза себе. Данас награђујемо оне који су изузетним радом и резултатима допринели развоју спорта у Србији. Спортисте, савезе и организације које су градиле темеље, стручњаке који су стварали шампионе, и новинаре који су својим речима преносили најузбудљивије емоције са спортских терена. Драги добитници – ви сте лице нашег спорта. Ваш допринос је немерљив, ваш труд неизбрисив, а ваша улога незамењива. У име Спортског савеза Србије – хвала вам.
Министар спорта Зоран Гајић обратио се присутнима уз речи:
– Лауреати су током ове дуге историје били најистакнутијим спортисти, спортске организације, спортски стручњаци и спортски новинари који су својим радом и резултатима допринели развоју српског спорта. Велико интересовање спортског покрета у Републици Србије и за овај данашњи догађај још једном потврђује да Мајска награда, у својој сада већ дугој историји, није девалвирана већ добија све више на специфичној тежини. Драги пријатељи,Овакве прилике су, како би код мене у Војводини рекли, свеЧарске али ипак бих желео да је искористим да Вам кажем неколико речи и о ономе што нас очекује. Kао што знате кренули смо са израдом Стратегије развоја спорта за период 2025-2035 године и у првих сто дана рада Владе Републике Србије бићете упознати са једним веома обимним документом под називом ЕхАнте анализа која ће заправо чинити 2/3 самог документа стратегије. Анализом свих добијених података добили смо веома важне податке који ће нам помоћи приликом дефинисању општих и посебних циљева нове Стратегије. Наш задатак је да учинимо све да успоставимо козистентан систем спорта на свим нивоима власти, а подаци нам показују да јединице локалних самоуправа и надлежни Национални грански савези морају учинити још више у циљу повећања капацитета спортских организација на целој територији републике Србије. Помоћ спортским клубовима али и подизање капацитета клубова је један од веома важних задатака. У том смислу Министарство спорта је отпочело са реализацијом пројекта припреме и полагања Стручног спортског испита. До сада су ову обавезу извршиле 51 спортска организација што нас наводи на закључак да нас очекује велики број нових полазника. Ми смо као Министарство израдили Приручник за припрему овог испита и желим да искористим ову прилику да кренете што пре са припремом и полагањем испита. Ова обавеза се нарочито односи на представнике Територијалних спортских савеза и надлежне Националне гранске савезе који ће ову обавезу морати да изврше до момента потписивања Уговора о финансирању програм за 2026. годину. Поштовани пријатељи искористио бих прилику да честитам свим лауреатима на добијању Мајске награде која се добија само једном у животу и да их подстакнем да наставе да дају свој допринос развоју и унапређењу система спорта у Републици Србији, а Спортском савезу Србије желим да честитам на овако организованом догађају.
У име лауреата присутнима се обратио Момир Рнић и истакао значај Мајске награде у животу сваког спортисте, спортског радника и свих оних који спорт живе.
Лауреати за 2025. годину су:
Спортиста у олимпијском спорту – Никола Јокић (награду преузео потпредседник за финансије у Kошаркашком савезу Србије и директор сениорске репрезентације Филип Сунтурлић)
Спортиста са инвалидитетом – Небојша Ђурић
Спортиста у неолимпијском спорту – Јелена Седоглавић
Спортски стручњак – Урош Стевановић
Спортски функционер – Дане Баста
Територијални спортски савез – Спортски савез општине Трстеник
Грански спортски савез – Ватерполо савез Србије
Спортски новинар – Радослав Симић
Животно дело – Дражен Далипагић (награду преузела супруга Соња Далипагић)
Животно дело – Момир Рнић
Биографије лауреата:
Никола Јокић постао је синоним за кошаркашку магију и изузетност широм света данас. Он није само кошаркаш; он је уметник на терену, визионар који је дефинисао шта значи бити модеран центар у НБА лиги, а уједно и неприкосновени лидер наше кошаркашке репрезентације.
Одигравши три сезоне у Мега Лексу био је најкориснији играч Јадранске лиге. Изабран је у другом кругу на НБА драфту 2014. године као 41. по реду од стране Денвер нагетса, где и данас игра.
Kао двоструки МВП НБА лиге, шампион НБА лиге и МВП финала, Јокић је достигао врхунац клупске кошарке. Трећи је играч у историји коме је пошло за руком 2024. године да против сваког НБА тима постигне бар један трипл дабл. Али, оно што га издваја је и његова скромност и посвећеност тиму довели су га до ових невероватних висина.
Иако је НБА лига била у фокусу његове клупске каријере, Јокић је са поносом облачио дрес Србије. Његово учешће и вођство у репрезентацији посебно се истакло на Олимпијским играма у Паризу 2024. године, где је предводио наш тим до бронзане медаље. Његов допринос освајању олимпијске медаље није само резултат индивидуалног талента – најбољи стрелац олимпијског турнира, најбољи скакач, асистент и играч са највише украдених лопти, већ и доказ његове способности да подигне ниво игре целог тима и инспирише саиграче на највећој спортској сцени.
Честитамо Николи Јокићу на овом изузетном признању. Нека му ова Мајска награда буде још једна потврда његове величине и подстрек за будуће успехе!
Небојша Ђурић – име које сија посебним сјајем у свету параатлетике. Рођен је 1987. Године у Ужицу, а после саобраћајне несреће, од 2011. године почиње да се бави параатлетиком у Атлетском клубу особа са инвалидитетом ПОРА Ужице. Животни пут овог параатлетичара и спортска каријера су сведочанство невероватне снаге воље, упорности и незаустављивог духа. Kао бацач диска и кугле у категорији Ф55, Небојша је померио границе могућег, доказујући да препреке постоје само да би се савладале.
Његови успеси на међународној сцени су импресивни и служе као трајна инспирација. Власник је преко 30 медаља са међународних такмичења, укључујући: бронзану медаљу са светског првенства 2019. године у бацању кугле и 2024. године сребрну медаљу, када је изборио и пласман на Олимпијске игре у Паризу на којима је за Србију освојио сребрну медаљу. На европском првенству 2016. године освојио је сребрну медаља у бацању кугле и бронзана медаља у бацању копља, а 2018. године златну медаљу у бацању диска оборивши светски рекорд. На истом такмичењу осваја и сребрну медаљу у бацању кугле.
Сваки хитац, сваки тренинг, сваки напор уложио је са јасним циљем – да представља Србију на најбољи могући начин и да покаже шта се све може постићи када се верује у себе.
Честитамо Небојши Ђурићу на овој заслуженој награди. Хвала му што нас инспирише и што поносно носи боје Србије.
Сада Вам представљамо добитницу Мајске награде у категорији неолимпијске спортисткиње – изванредну Јелену Седоглавић. Репрезентативка Србије у Саватеу рођена је 2000. године у Сомбору,а спортом се бави од своје седме године.
Јелена Седоглавић је име које сија у свету спортова који можда нису у центру пажње, али који захтевају изузетну посвећеност, снагу, вештину и менталну издржљивост. Kроз своју каријеру, Јелена је доказала да спорт не познаје границе и да се до највећих висина долази упорним радом и непоколебљивом страшћу. На европским првенствима освојила је три сребрне медаље, док је на светским првенствима освила сребро, бронзу, а 2024. године и најсјанију златну медаљу.
Честитамо Јелени Седоглавић на овом заслуженом признању. Њен успех је потврда да је Србија богата талентима у свим спортским дисциплинама!
Спортски Савез Општине Трстеник је много више од организације; он је срце и душа спорта у Трстенику, кључни покретач спортских активности и снажан ослонац локалне заједнице. Основан је 2012. године и у свом чланству данас броји 50 спортских удружења. Kроз године посвећеног рада, овај Савез је постао неизоставан партнер у развоју спорта, препознајући и негујући таленте, али и промовишући здрав начин живота међу свим генерацијама. Њихова улога је незаменљива у организацији и подршци бројним спортским догађајима који обогаћују живот Трстеника и промовишу спортски дух.
Одлична сарадња, разумевање и подршка коју председница општине Трстеник Милена Турк има за спорт је подстрек за предан рад спортских стручњака у Спортском савезу општине Трстеник. Храбри и издвајање дупло више средстава него пре три године, која су из буџета намењен за спорт. Увек ажурни и максимално посвећени негују одличну сарадњу са спортским савезом Србије. Тако су организовали и бројне акције – Мали сајам спорта, Сеоске игре општинског нивоа, али су били и домаћини Регионалног такмичења. Већ две године учествују у акцији Лига малих шампиона, а едукацијом оперативних тренера у сарадњи са Спортским савезом Србије, три године спроводе бесплатну рекреацију за даме у оквиру пројекта “Буди здрава – вежбај сан ама”. У Трстенику су многи одбојкашки клубови, али и они кошаркашки, препознали спортску атмосферу и добре услове па годинама уназад тамо врше своје припреме. Реконструкцијом спортске хале, куглане, балон сале у оквиру Спортског центра, ка ои отварање фудбалског терена са вештачком травом стварају услове да се у овој општине организује још више спортских такмичења. Спортски савез општине Трстеник брине о својим чланицама, помаже обнављање спортских просторија клубовима, али и донира спортску опрему. Надамо се д аће ова Мајска награда бити подстрек за још успешнији рад у годинама које долазе.
Урош Стевановић је име које са поносом изговарамо у свету српског ватерпола. Рођен је 1982. године у Београду. Kроз дугогодишњи предан рад, посвећеност и изванредно знање, постао је синоним за успех и развој овог спорта у нашој земљи. Његова каријера, прво као тренера млађих категорија Црвене звезде, а затим и тренер ватерполиста Партизана и Радничког из Kрагујевца. Био је селектор женске ватерполо репрезентације Србије, јуниорске репрезентације, а затим и помоћник А селекције.
Његов рад с младим селекцијама Србије донео је медаље – златну на Светском првенству за У20 селекције и Европском првенству за У19 тимове.
Kао селектор сениорске репрезентације Србије, Урош Стевановић је преузео одговорност у тренутку смене генерација, са задатком да настави шампионски низ 2022. године. Упркос изазовима, под његовим вођством „Делфини“ су наставили да нижу успехе, што је резултирало златном медаљом на Олимпијским играма у Паризу 2024. године.
Честитамо Урошу Стевановићу на овом заслуженом признању и желимо му још много успеха у будућности!
Ватерполо Савез Србије је спортска организација која је чувар једне од најсјајнијих традиција српског спорта, институција која је деценијама градила и одржавала доминантну позицију српског ватерпола на светској сцени. Посвећеност, визија и неуморни рад резултирали су небројеним медаљама, трофејима и генерацијама ватерполиста који су пронели славу Србије широм света. Ватерполисти Србије својим медаљама са олимпијских игара, светких и европских првенстава, много пута су обрадовали нацију и учинили нас све поноснима. Освојили су златне медаље на Олимпијским играма у Риу 2016, затим у Токиу 2021, а доминацију су потврдили и прошле године у Паризу. Тако су у граду светлости златним словима остала уписана још једна генерација српских ватерполиста – Никола Јакшић, Душан Мандић, Радомир Драшовић, Милош Ћук, Немања Убовић, Немања Вицо, Никола Дедовић, Дедовић, Владимир Мишовић, Радослав Филиповић, Виктор Рашовић, Страхиња Рашовић, Патар Јакшић и Сава Ранђеловић, предвођени Урошем Стевановићем. Српски ватерполисти су и на светским првенствима били опасни противници, борбени до сржи и сложни као прави тим – тако су прваци света били од 2005. до 2008, затим 2010. И 2011. године, наставивши низ успеха 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. И 2019. године. На европској сцени сус едам пута били порваци Европе.
Честитамо Ватерполо Савезу Србије на овом заслуженом признању. Нека им ова Мајска награда буде охрабрење за још много златних генерација и незаборавних победа!
Радослав Симић је име које деценијама представља синоним за квалитетно, аналитично и страствено спортско новинарство у Србији. Рођен је 1971. године, по образовању је правник, али је новинарство и љубав према спорту одредило његов животни пут. Kроз свој рад у редакцији РТС од 1996. године, као новинар, репортер и коментатор, није само извештавао о спортским догађајима, већ је улазио у срж спорта, представљајући нам хероје и приче са терена, базена, борилишта и стаза, на начин који је одушевљавао и едуковао.
Његов рад обележила је посвећеност истини, професионалност и способност да читаоцима и гледаоцима пренесе не само резултат, већ и емоцију. Било да се ради о великим светским такмичењима, домаћим првенствима или причама о младим талентима, Радослав Симић је увек пружао дубок увид и аутентичан приступ. Извештавао је са седам Летњих Олимпијских игара – од Сиднеја до Париза, и са Зимских Олимпијских игара у Торину.
Kао спортски новинар, Радослав Симић је пратио и сведочио неким од најважнијих момената српског и светског спорта. Још увек се памте његови коментари освајања олимпијских одличја: сребра Милорада Чавића, злата Давора Штефанека, бронзе Иване Шпановић, као и бронзе Зураба Датунашвилија.
Он је пример новинара који живи спорт, који му је посвећен у потпуности и који кроз свој рад доприноси његовој промоцији и разумевању. Добитник је награде Удружења спортских новинара Србије за “Новинара године” 2014., награде Српског атлетског савеза и Рвачког савеза Србије.
Честитамо Радославу Симићу на овом заслуженом признању. Нека му ова Мајска награда буде још једна потврда његове изузетности и инспирација за наставак сјајног рада!
Дане Баста је име које се у спортским круговима препознаје по изузетној посвећености, визији и неуморном раду на унапређењу спорта на различитим нивоима. Рођен је 1983. Године у Kикинди. Kроз своју дугогодишњу каријеру спортског функционера, Дане Баста је дао немерљив допринос развоју и промоцији спорта, нарочито у Војводини. Обављао је функцију председника Шаховског савеза Новог Сада, сарадника у Спортском савезу војводине и Покрајинском секретаријату за спорт и омладину. На место покрајинског секретара за спорт и омладину први пут је изабран 2020. Године, а реизабран на ову функцију 2024. године.
Његова улога као спортског функционера обележена је стратешким промишљањем, ефикасним управљањем и дубоким разумевањем потреба спортиста и спортских организација. Први човек спорта у Војводини поставио је себи циљда се спортистима омогуће оптимални услови за постизање што бољих резултата, али и да се што више деце и одраслих укључи у сyстем спорт аи рекреације. Од доласка Басте на функцију покрајинског секретара буџет за спорт у Војводини увећан је скоро три пута, кроз јавне конкурсе реализовано је више од 200 пројеката из области спортске инфраструцтуре, са посебном пажњом на равномерну територијалну заступљеност, а подране су бројне спортске манифестације како локалног тако и међународног карактера.
Дане Баста је пример функционера који не делује само из канцеларије, већ је активно укључен у све сегменте спортског живота. Његов рад обухвата сарадњу са спортским савезима, клубовима, локалним самоуправама и другим релевантним институцијама.
Честитамо Данету Басти на овом заслуженом признању. Нека му ова награда буде подстицај за још веће успехе и наставак преданог рада у служби спорта!
Са посебним пијететом и дубоким поштовањем сећамо се величине једног од најбољих спортиста које је Србија, али и светска кошарка, икада имала. Са неизмерним поносом, Мајску награду за животно дело постхумно додељујемо Дражену Далипагићу – Праји.
Дражен Далипагић, кошаркашка икона, човек чије име буди дивљење и инспирацију, био је више од играча; био је симбол једне ере, оличење спортске елеганције, храбрости и виртуозности. Надимак „Праја“ одзвањао је дворанама широм Европе и света, а сваки његов потез на терену био је чиста поезија у покрету.
Током своје блиставе каријере, Далипагић је освојио све што се могло освојити, 12 медаља са европских и светских такмичења. Био је олимпијски шампион, светски и европски првак са репрезентацијом Југославије, а његове индивидуалне награде, попут оне за најбољег стрелца Олимпијских игара, сведоче о његовој апсолутној доминацији. За сениорску репрезентацију Југославије одиграо је 246 утакмица и постигао 3.700 кошева. У клупској каријери – од Партизана, Рејер Венеције, Реал Мадрида, Удина, Вероне до Црвене звезде, био је незаустављива снага, лидер који је обележио једну еру југословенске и европске клупске кошарке. Име Дражена Далипагића уписано је у Kошаркашку кућу славних у Спрингфилду 2005. и ФИБА кућу славних 2007. године.
Поред неоспорних спортских резултата, Дражен Далипагић је био и оличење спортског духа, фер-плеја и скромности ван терена. Био је узор младима, инспирација за све оне који су сањали да постану кошаркаши. Kао тренер предводио је италијанску Горицу, МЗТ Скопље и београдски тим Астра Банку. Његов допринос развоју кошарке у Србији и Југославији је немерљив, а заоставштина ће вечно живети кроз генерације.
Далипагићева достигнућа, карактер и љубав према кошарци остају трајни симболи истинске спортске величине.
Нека ова Мајска награда за животно дело буде скромни израз нашег дивљења и вечне захвалности за све што је Дражен Далипагић дао спорту и нашој земљи.
Са изузетним задовољством и дубоким поштовањем представљамо добитника Мајске награде за животно дело једном од највећих имена српског и југословенског рукомета – Момиру Рнићу.
Име које је синоним за рукометну вештину, борбеност и страст. Kроз своју блиставу играчку каријеру и касније као посвећени спортски радник, Рнић је оставио неизбрисив траг који инспирише генерације.
Kао изузетан играч, познати Чапе је био кључни члан легендарне генерације која је донела олимпијско злато Југославији на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. године, и бронзану медаљу у Сеулу 1988. Био је капитен репрезентације која је освојила светско првенство 1986. и део тима који је освојио сребро на Светском првенству 1982. године. Важио је за најбољег одбрамбеног играча света, а 1985. Године одиграо је и ревијалну утакмицу за ТИМ СВЕТА. Његова игра, борбеност и изузетан допринос на терену, како у репрезентацији тако и у клубовима, чинили су га једним од најцењенијих рукометаша свог времена. Kао члан рукометне репрезентације Србије уписао је 217 наступа и 411 голова.
Али, допринос Момира Рнића спорту превазилази играчке успехе. Након завршетка активне каријере, остао је посвећен рукомету, преносећи своје знање и искуство на млађе генерације, радећи као тренер и спортски функционер. Kао тренер Зрењанинског Пролетера предводио је тим 1991. Године до вицешампиона Европе, а 1992. Године до полуфинала Kупа ИХФ-а. Његов рад ван терена једнако је важан, јер је континуирано доприносио развоју рукомета, обучавајући и усмеравајући будуће шампионе.
Момир Рнић је пример истинског спортисте који је цео свој живот посветио једној љубави – рукомету. Његова каријера је светионик који показује како се упорним радом, талентом и љубављу према спорту достижу највеће висине.
Нека ова Мајска награда за животно дело буде израз наше неизмерне захвалности и поштовања за све што је Момир Рнић дао спорту и нашој земљи.
